Feeds:
Чланци
Коментари

After-winter blog…

Proslo je je vise od 9 meseci od kada sam nesto ovde napisao… Prosla je jesen 2009. Prosla je i zima. Nisam se ja uspavao, naprotiv, ali, znate vec da mozak mora malo da bude opusten i da dnevne obaveze ne budu u haosu da bi covek mogao malo da sabere misli i napise nesto…

U svakom slucaju, bilo je to burnih 9 meseci… Ne shvatite pogresno, posto se vremenski period poklapa sa vremenom trudnoce 🙂 Mislim, jesam se ja TRUDIO na mnogim poljima, ali se nisam bas trudio u tom pravcu…. Hahahahaha.

Bilo je toliko dogadjaja u ljudi da bi mi trebalo malo vise blogova da sve pomenem, ali mozda je i bolje, da Vas ne smaram, postovani citaoce. Radio Kiss na Zlatiboru je poceo da radi, da donosi prihode, zavrsila se treca sezona Velikog brata u kom sam bratu Arsi bratski pruzio podrsku, krenula su njegova gostovanja pa smo obisli pola Srbije i sve to i dalje traje…

Kriza je jedino malo omela posao u kome najvise uzivam (snimanje spotova), ali ce i to, valjda, uskoro doci na svoje.

E, sad, mogao bih da Vam pisem o iskustvima prilikom odrzavanja facebook profila pobedniku VB-a, razlicitim ljudima koji iz razlicitih pobuda zele da ucestvuju u svemu tome, ponekoj netrepeljivosti i ruznim recima, vaganju o tome sta je dobro staviti na profil a sta ne, o doziranju i ucestalosti informacija koje treba stavljati na profil, koga „iskulirati“, koga pohvaliti, cestitati rodjendan i svim ostalim sitnicama… Mogao bih… Ali, trajalo bi dugo i, iskreno, nije mi vise do toga. Ipak je to bilo 100 dana, a nakon tih 100 jos 100 sa raznim pricama sta je ko uradio i rekao u kuci. Tako da, dosta mi je VB-a, dosta mi je svih reality show programa… Imao sam ideju da malo vise o tome pisem u toku emitovanja, jer mislim da bi tada, oni koji citaju, razumeli celu problematiku logistike koju mozete da dajete nekome sa kim nemate komunikaciju. Ali, jednostavno, tad nije bilo vremena, jer pored svega, imao sam i svoj redovan posao…

U medjuvremenu, nakon 5 godina pauze, na jedan jedini mesec, vratio sam se malo u DJ vode. I onda ubrzo skontao da to vise nije za mene. Zasto? Pa, jednostavno, prevazisao sam taj period, nije to vise ono strpljenje kao nekad, jer moras da pustas ono sto ti se ne svidja zarad dobre zabave onima kojima se to svidja… A i nije neka lova 🙂 Bilo je tu i dosta dobre zabave za mene (uvek je ja sebi obezbedim), ali meni, kao osvedocenom hedonisti, je bolje da dodjem u klub kad hocu i odem kad hocu i da razmisljam koju cu sledecu zabavu sebi i drustvu da priredim, a ne svim prisutnim 🙂

Od februara je krenula turneja. Nis, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Lazarevac, Bajina Basta, Loznica, Kostolac, Novi Sad, Zivinice, Beograd, Pirot, Beocin, Becej, Kragujevac, Podgorica, Tuzla, Brcko… I jos uvek traje. Skapirao sam da nije lako svim onim bednovima i ostalim muzicarima koji svaki vikend putuju u drugo mesto, da vikende provode u putu, a ne sa svojim drustvom u svom mestu… Njima nije lako. Meni to ne prestavlja problem, jer ovo su samo privremene obaveze (barem tako mislim). I sto je najbitnije, ja volim da srecem druge ljude iz drugih gradova, da vidim njihova mesta za izlaske, navike. Da se razumemo, ovde smo svi slicni i slicno je sve, ali postoje razlike… Eto, u Zivinicama (pored Tuzle), smo naterani da izadjemo u 20:45h u klub koji je bio do poslednjeg mesta ispunjen u tom trenutku. Kad smo pomislili da je 03:30h bilo je 22:30h. U 23:30h klub je vec bio poluprazan. Jedan od najcudnijih i najzanimljivijih izlazaka u mom zivotu… Eh, da je to moguce primeniti svuda, svi bi bili  u krevetu do 01:00h i bez problema svi bi mogli da ustanu u 09:00h bilo koji dan da je u pitanju…

Stigao je april, stiglo je prolece. Planiraju se novi poslovi, prvomajski praznici, neko letovanje, letnji festivali, novi Foam Fest. Bice mene svuda, samo se nadam da cu imati vise vremena i da po neku rec ostavim ovde, a ne samo da menjam statuse na facebook-u. Ako ne samo radi Vas, onda i radi mene 🙂

Advertisements

TV SHOW MANIAC

Moram da priznam da sam veliki obožavalac visokobudžetnih TV serija. U to, naravno, ne računam, TV novele i ove naše, milijardu puta reprizirane serije. Govorim o serijama koje gleda ceo svet, o kojima ljudi širom sveta pričaju. Od Prison Break-a, Lost-a, Greys Anatomy i sličnima. I sve ih pratim (ili sam ih pratio, ako se već više ne emituju). U gomili serija koje produciraju americke TV i kablovske mreže ABC, NBC, Family, CW i slične, svakako ima nekoliko onih koje treba izdvojiti. Neke od njih naše nacionalne TV stanice tek treba da otkupe. Ali, moram primetiti, da ima nekoliko njih koji slede šablon opštepoznatih, svima dobro znanih serija.

X-FILES je serija koja se punih 9 godina emitovala na FOX mrezi u SAD-u (naravno pričamo samo o premijerama ne o reprizama), osvojila gomilu Zlatnih globusa i EMI nagrada i postavila jedan standard. Taj standard mnoge nove serije slede, sa malim izmenama. Npr. serija MENTALIST koja se trenutno emituje u centru pažnje ima jednu FBI jedinicu u kojoj je glavni lik (Patrik Džejn) koji može, na neki način, da čita misli ljudi, i samim tim pomaže u istraživanju zločina njegovoj koleginici (Tereza Libson), koja sve slučajeve pokušava da reši na školski način i uvek preispituje Patrikove sposobnosti sa nevericom. Zatim serija ELEVENTH HOUR koja u centru pažnje ima vanserijskog naučnika (Džejkob Hud) koji u saradnji sa svojom partnerkom (Rejčel Jang) rešava naizgled neobične, ali naučno sasvim logične slučajeve, od kloniranja preko neobičnih zaraznih bolesti do neobičnih supstanci pronadjenih na mestu zlocina. Serija je kombinacija X-FILES-a i cele CSI grupe serija i adaptacija je istoimene britanske serije iz 2005. godine. I na kraju, jedan od novih čeda FOX produkcije, nova serija FRINGE koja se, kao I X-FILES, bavi paranolmanim stvarima, teleporacijom, genetikom i svim onim stvarima kojima se bavio i Foks Molder, ne računajući vanzemaljce. Jedina razlika u svemu ovome što su karakteri malo izmenjeni, pa glavnu reč u ovoj seriji void FBI agent Olivija Danam, a u rešavanju neverovatnih slučajeva joj pomažu polu-ludi doktor Volter Bišop i njegov sin Piter. Producent serije je JJ Abrams, isti čovek koji je stvorio seriju LOST i producirao sve NEMOGUCE MISIJE sa Tom Kruzom. Sve tri navedene serije završile su svoju prvu sezonu emitovanja (prvu godinu postojanja) i na male ekrane će se vratiti posle letnje pauze sa novom sezonom.

Drugi šablon za veliki niz serija stvorio je cuveni E.R. u kome je svoju popularnost stekao i Džordž Kluni. Serija, koja je počela sa emitovanjem daleke 1984. godine, tek ove godine završila je svoje redovno emitovanje, sa učešćem mnogih glumaca koji su obelezili seriju, ali su je napustili u međuvremenu. Na korenima ove serije nastalo je još nekoliko, mada se po popularnosti izdvajaju dve: GREYS ANATOMY (kod nas prevedena kao UVOD U ANATOMIJU) i HOUSE MD. Verujem da je dosta vas gledalo ovu prvu, u kojoj je radnja smestena u bolnici u Sijetlu, a iz nje je, u međuvremenu, izrastao takozvani spinof pod imenom PRIVATE PRACTICE. Kao prva i ova druga je, iako nama manje poznata, preživela 5 sezona emitovanja i stekla gomilu obožavalaca (daleko više od GREYS ANATOMY). U centru pažnje je pomalo lud i za ostale saradnike nerazumljiv doktor Gregori Haus, koji rešava medicinske probleme u svojoj bolnici kako se to niko ne bi usudio, metodama koje je do sada retko ko koristio.

Treći šalbon, može se reći, postavila je serija NIKITA, nastala 1997. iz istoimenog francuskog filma u kome je slavu stekla, a zatim i nestala glumica Petra Vilson. Priča o ženi koja je tajni agent u još tajnijoj antikriminalističkoj organizaciji koju kontrolišu sumnjivi ljudi, doživela je svoj nastavak u seriji DARK ANGEL iz 2002. godine sa Džesikom Albom u glavnoj ulozi (svega dve sezone), i na kraju, čuveni ALIAS (takođe premijerno počeo sa prikazivanjem 2002.), koji je trajao, kao i NIKITA, punih 5 godina premijernog emitovanja, sa Dzenifer Garner u glavnoj ulozi, emitovan na mreži ABC. Koncept isti, osnovna priča slična, samo se slučajevi koji se rešavaju razlikuju. Donekle isti koncept koristi i nova serija DOLLHOUSE koja je ove godine završila svoju prvu, a na jesen kreće i sa emitovanjem druge sezone. Ovde je priča o organizaciji koja koristi mlade devojke (koje žive na nepoznatoj lokaciji) za razne slučajeve tako sto im brišu pamćenje, a ubacuju ono koje je potrebno za novi zadatak.

Četvrti šablon pripada sitkomu, kratkim humorističkim serijama. Priča o više ljudi, uglavnom slične životne dobi, koji žive na jednom mestu, najveću popularnost doživela je u seriji FRIENDS (1994-2004). Svi znate 6 likova (3 devojke i 3 mladića, Monika, Fini, Rejčel, Čendler, Ros i Džoi) koji žive u Njujorku, svako sa svojom poslovima, nadama i problemima. Sličnu priču ima i nova serija (emituje se na RTS-u) HOW I MET YOUR MOTHER (u ovoj seriji ima jedna devojka manje u glavnoj postavi), a delimično i ENTOURAGE (koja je nesto ismeđu sitkoma i drame), kao priča o poznatom mladom glumcu koji živi u L.A.-u sa svojim drugarima iz rodnog mesta.

Peti šablon napravila je čuvena serija BEVERLY HILLS koja je ove godine doživela i nastavak u obliku serije 90210 (pojavljuju se i neki likovi iz originalne postave). Priča o tinejdžerima i njihovim roditeljima u bogatim delovima SAD-a prosle godine je dobila i jedno novo izdanje u obliku serije GOSSIP GIRL koja je ubrzo postala jedna od najpopularnijih i čije glavne aktere cete uskoro gledati u mnogim filmskim blokbasterima. Serija je digla na viši nivo i kostimografiju koja je proglašena za jednu od najboljih, a radnja se događa u bogatom, istočnom delu Njujorka. Priče o dobrim i lošim momcima i devojkama iz srednoškolskih klupa popularna je i u seriji ONE TREE HILL (prikazivana delimicno i kod nas) koja je preživela šestu sezonu i sledeće godine nastavlja zivot, kao i u serijama THE OC (ORANGE COUNTRY). Umesto srednje škole, koledz je zastupljen i u serijama FELICITY i GREEK (emituje se druga sezona).

 Serije o advokatima, pogotovo onim neobičnim, nastala je od serije ALLY MC BEAL, nastavila se kroz BOSTON LEGAL (ove godine završena nakon 5 godina premijernog emitovanja) i ELI STONE (na moju žalost, ugašena nakon samo dve sezone). Ostale, uglavnom ozbiljne advokatske TV drame nikada nisu doživele popularnost koju su imale prve dve nabrojane, mada su neke od njih emitovane i više sezona, jer je njihova produkcija umnogome jeftinija.

Serija SEX IN THE CITY doživela je par, neuspelih verzija, ali autorka tih verzija je ista spisateljica koja je napisala i ovu originalnu (Kendis Bušnel). U pitanju su serije CASHMERE MAFIA (snimljeno samo 7 epizoda) i LIPSTICK JUNGLE (prekinuta nakon 2 sezone emitovanja), Oćito da je priča o nekoliko zena (devojaka) i njihovom životu, problemima i pričama, ipak bila dovoljna da se maksimalno opiše samo u ovoj jednoj seriji. Ipak, kao slična priča, pre 5 godina, pojavila se i serija DESPERATE HOUSEWIVES o životu žena u predgrađu, i doživela veliku popularnost.

Nažalost, u SAD-u, koja snima većinu ovih serija, ipak su najpopularnije REALITY serije, od kojih neke kopije mozete gledati i kod nas, ali ima i takvih budalaština koje upijaju američke domaćice da je to strašno. Ipak i to, na neki način, formira one brojke koje označavaju gledanost, što direktno utiče na to koje serije ostaju a koje se gase. Mnoge, izuzetno kvalitetne i dobre serije, prekinute su zbog nedostatka tih cifara. I na kraju, možda ce uskoro nastati neki novi šabloni (namerno sam izbegao sve one serije o istraživanjima zločina jer su, uglavnom, sve one deo CSI grupe u koju možemo svrstati u NUMB3RS) nastalih od ultrapopularnih serija nastalih ovih godina kao sto su, već pominjani, PRISON BREAK i LOST, ali i WEEDS, L-WORD, HEROES (mada je priča o superherojima uvek bila prisutna, ali ne u ovakvom obliku) kao i nova serija, sa ogrničenim rokom trajanja pod nazivom HARPERS ISLAND. U pitanju je odlična mešavima trilera i horora. Ovo je samo jedan broj serija koji prati vas TV SHOW MANIAC, pored njih tu je i gomila nekih za koje ste čuli, za neke niste, ali u svakom slučaju, ostaviću neki kraći spisak ovde, mozda najviše zbog sebe. Možda se na njemu ne nalazi serija koju vi volite, a ako imate, dodajte preko comment-a…

TWO AND A HALF MEN, LEVERAGE, CUPID, CHUCK, DAMAGES, MY OWN WORST ENEMY, PRIVILEGED, DIRTY SEXY MONEY, CALIFORNICATION, LIFE, SIMPSONS, LIE TO ME, EVERYBODY HATES CHRIS, MY NAME IS EARL, ROYAL PAINS, FRIDAY NIGHT LIGHTS, BOY MEETS GIRL, TERMINATOR – SARAH CONNOR CHRONICLES,  JOEY, JERICHO, MEN IN TREES, TRAVELLER, TRU CALLNG, GHOST WHISPERER, LAS VEGAS, OCTOBER ROAD, KYLE XY, SURVIVORS

vise o svim ovim serijama mozete saznati na www.tv.com

Dok smo još u školu išli, naši roditelji su se nadali da ćemo imati dobar uspeh i da ćemo se zaposliti u nekoj državnoj firmi ili javnoj ustanovi, na nekom dobrom položaju. A zašto? Zato što su tamo plate dobre i stalne, dobra je sigurnost da ćete i penziju dočekati u njoj. Pa, pogledajte, u vreme ove ekonomske krize, Telekom je ostvario najveću zaradu do sada, EPS i pored ove cene struje (za koju kažu da je mala) ima dobre i redovne plate… Ma, stupili bi oni u štrajk da im kasni mesec dana… Kako je sa ovim javnim preduzećima? Pa, od slučaja do slučaja, od grada do grada…

U našem gradu smo nedavno saznali kolika su lična primanja direktora naših javnih preduzeća. Neću da ulazim u to da li su velika ili mala, mene interesuje kako to oni posluju. Daću primer moje, male firme. Mesec dana pošto sam je registrovao, počeli su da stižu razni računi na adresu na kojoj je registrovana, od pretplate RTS-u, preko komunalija do Bioktoša. Niti te ko pita da li imaš TV, da li koristiš njihove usluge, ne daj Bože da te priupitaju DA LI SI ZADOVOLJAN sa njihovim uslugama. Ali, hajde, nisu to velike sume, plaćaćemo… Ali do kada?

Igrom slučaja, posao je malo stao, pa sam morao da ga izmestim na drugu lokaciju, registrovana adresa je ostala. Računi su i dalje stizali, ali, pošto nisu veliki, čekao sam priliku da to sve odjednom platim, iako NJIHOVE USLUGE NE KORISTIM. Pogotovo ne iznošenje smeća (ne računam privatnu adresu). I naprasno, neki dan saznam da je sa računa moje firme isparilo nešto više od 11.000 dinara. Pozovem knjigovodje, pogledam izvod iz banke, i tamo lepo piše da je Bioktoš preuzeo nešto preko 8.000 dinara plus Narodna banka Srbije (NBS) ostatak do one cifre. Onda ja lepo pozovem Bioktoš, njihovo računovodstvo i pitam ih. I onda mi žena kaže da su oni bili prinuđeni da naplate svoj dug od 2.400 dinara za iznošenje smeća (iako tu uslugu ja ne koristim), ostalo su sudske takse i harač NBS-a. Pa, dobro, pitam ja, zašto niste poslali neku opomenu ili nešto slično, nisam valjda lud da ne platim 2.400 dinara umesto 11.000. Ona reče da su poslali ali da niko nije imao da potpiše. Pa, kako će i imato KADA NISMO NA TOJ ADRESI I NE KORISTIMO VAŠE USLUGE? Znam ja, nije žena kriva, ona radi samo svoj posao u javnom preduzeću. Niti su pokušali da pozovu, ništa. I onda su to oni lepo poslali sudu, sud po kratkom postupku, bez uzimanja bilo kakve izjave, doneo odluku o prinudnoj naplati. I tako, nepunih 100 evra razlike odeeee! I to kome? Ne ide to u užičke institucije, ode ta lova iz naše opštine.

I, onda vi pogledajte. Em vas prisiljavaju da plaćate nešto što možda i ne koristite, em vas i ne pozovu da vide da li je sve u redu. Briga njih za krizu, kod njih krize možda i nema. Još malo pa će reći i ovi iz NBS-a da se nadaju da će ova kriza još i da potraje, jer cifra od harača od prinudne naplate samo raste. I ovi iz suda samo trljaju ruke jer raste i priliv od sudskih troškova. Kakva kriza, kakvi bakrači, krizu osećaju samo privatnici. I do kada tako? Znači, ja moram da idem od javnog preduzeća do preduzeća, da idem od šaltera do šaltera, da popunjavam i jurim obrasce i obrasce da bi otkazao njihove usluge (koje ne koristim), a pride, nisam ih ni tražio, nego su sami, bez ikakvih obrazaca, oni meni fakturisali. Možda postoji neka opštinska odluka po kojoj oni to rade, ne znam, ne interesuje me, ali me interesuje jesmo li mi ovce za šišanje ili ljudi, postoji li neki ljudski odnos u svemu ovome? Postoji, ali ne sa njihove strane. Znači, otvoriš firmu, a računi samo stižu, od onih čije usluge koristiš i od onih drugih. Pa se vi bavite privatnim poslom. Dođe mi ovih dana da se učlanim u neku stranku na vlasti, da malo izmuljam neki posao u nekom od ovih preduzeća i Bog da me vidi! Nema krize, plata na vreme, a preko toga mogu da radim na crno šta god hoću! Znam da nisam jedini koji ima ovu želju, ali ako tako nastavimo, odosmo svi u politiku ili kriminal (makar to bila i samo siva ekonomija).

        Užice je provincija! Ma koliko smetalo to nekome, istina je. Mada, ne bih se složio sa onima koji misle da je to samo loše. Kad nekome ko ne shvata zašto volim da živim u ovom gradu, a ne nekom velikom, najčešće dam poređenje: u Užicu mogu sam da izađem na kafu i uvek će sresti nekoga ko će mi se pridružiti, uvek naletim na nekoga, svi smo nekako jedni drugima poznati, a u nekom velikom gradu, to se veoma retko može desiti. U najvećem broju slučaja, ne znaju se ni komšije.

        Naravno nije to jedina prednost, ima ih još, ali želim da se okrenem i drugoj strani medalje ove prednosti koja postaje mana, možda jedna od najvećih mana života u malom gradu, tj provinciji. Naime, kad svako svakoga zna, svako o svakom priča „ovo“ ili „ono“. I tako se priča prenosi, nekad istinita, nekad ne, ali se prenosi, i narod koji nema pametnija posla počinje da se bavi tuđim. Svakome se to desilo. I dešavaće se. Zorka rekla Miki da je Slavka bila sa Đokom dok je Đokina žena Dragica bila sa njihovom decom na zimovanju u vikendici Zorkinog muža Pere… Hahahahahaha, joj što sam maštovit, mogao bih pisati scenario za telenovelu… 🙂

         Šalu na stranu (mada šala će uvek biti prisutna), dobro znate da u ovom gradu postoji mali milion „javnih tajni“. Znam i ja, i ti, i on i ona i njihovi i tvoji i moji… Svako po neku. Da li je javna tajna da lokalni biznismen ima iznajmljen stan u Ulici brze hrane da bi u njega dovodio neke svoje ljubavnice jer, naravno, ne može ih dovoditi u svoju kuću u centru grada gde mu živi supruga i dvoje dece. Ili da je Cica Mica ugradila silikone zato što se nada da će postati estradna zvezda (čekamo i taj momenat), a da ih ona nije ni platila, a i kako bi kad nema sopstvena primanja (misli se na novčana)…Ili da učitelj (ne osnovne ili srednje škole) muvao svoju učenicu, kupovao poklone, obećavao brda, doline i nekretnine, nadajući se da to žena neće doznati, i to u vreme dok je učenica bila u tajnoj vezi sa nekim drugim oženjenim čovekom. I da li je javna tajna da je Marinela u tajnoj vezi sa Marinkom, mada je on odavno u javnoj vezi sa Milinom i da ih Marinela često gleda zajedno, svojom voljom, a sve da još više obožava Marinka i sve više mrzi Milinu… A Marinko sve to posmatra i uživa, baš ga briga… Ili, već klasika, šef je u vezi sa sekretaricom i to svi u firmi znaju ali ćute da ne bi popili otkaz, čak se više plaše sekretarice… Možda i ja imam neku tajnu, ali više ne bi bila kad bi je rekao, je li tako?

         Da li ste se nekad pitali zašto u gradu ima toliko prelepih, doteranih devojaka, a one su uvek same? Da li su možda u nekoj „kombinaciji“ sa nekim oženjenim, zauzetim muškarcem, pa očekuju da će ostaviti onu drugu (a ustvari, prvu), ili su možda u vezi sa osobom istog pola, ili su previše svesne svoje lepote pa neće da se upuštaju u vezu i kvare svoj imidž dok ne naiđe neki, njenog renomea i dubokog džepa, ili, na kraju, možda su same zato što imaju veoma loša iskustva sa muškarcima, ili imaju iza sebe jednu veliku, nikad prežaljenu ljubav… Svašta može biti, od slučaja do slučaja, kod nekih je to tajna, za druge se nagađa…

         Mogli bi sada da bacimo teoriju i o muškarcima, ali tu temu bolje da apsolvira neka blogerka 🙂

         A za to vreme, da li vi znate neku javnu tajnu? Ako znate, napišite e-mail, dajte comment na ovaj blog. Možda nešto od toga objavimo u nekom narednom blogu, naravno, sa promenjenim imenima, zanimanjima i slično. Ko razume shvatiće 🙂

P.S. Imena i zanimanja u ovom blogu su izmišljena. Svaka sličnost sa nekom osobom iz stvarnog života je…. šta?

2.000.000

        U Srbiji ode u dim svakoga dana 2.000.000 evra! Svaki dan, ukupno toliko, svaka treća Srpkinja i svaki drugi Srbin potroše na cigarete. I veliki broj maloletnika. Pa vi vidite! Kakva recesija, krize i nemaština, mi smo toliko bogati da svaki dan u dim pretvorimo 2 miliončeta omiljene nam valute. Pa zamislite taj novac na gomili i zamislite kako bi vam bilo žao da neko to sve potpali.

        Recesija, kod nas prozvana SEKA, naterala je našu vladu (namerno malim slovom) da razmišlja o uvođenju novih akciza za gorivo, povećanje PDV-a, nove poreze i sl. Nisam neki ekonomski stručnjak, ali mi je jasno, kao i vama, da povećanjem cene goriva, lančano će krenuti skok cena i mnogih drugih stvari, a kriza je udarila već dovoljno i bez toga. I sad ja pitam: ZAŠTO SE NE POVEĆAJU, DRASTIČNO, AKCIZE NA CIGARETE? Ako ukupna cena cigareta ode za 50% na gore, država će samo tako napuniti budžet, iako već ima popriličnu sumu od onih 2 miliončeta dnevno. I onda može čak i da smanji cenu goriva, a samim tim olakša narodu i privredi. Kome će otežati? Samo pušačima. A nekima od njih dodatno olakšati odluku da prestanu da puše, i samim tim eto zdravije nacije! Oni koji imaju dovoljno novca i dalje će hraniti svoju nikotinsku zavisnost.

         Znam ja i za pretnju nekih stranih duvanskih industrija koji imaju fabrike u Srbiji da će ih ugasiti i premestiti u neke druge države ukoliko cena ode značajno na gore. Ali, hajde, slobodno se bavite malo matematikom, pa vidite koliko država može da zaradi od tog porasta cena. Ej, bre, 2.000.000 dnevno! Pa, da cena ode 50%, da se broj pušača smanji za 25% (baš i nisam toliki optimista za ovu cifru, ali da tako računamo), plus stare, već postojeće akcize… Da lupim, recimo da bi državi SVAKOG DANA dolazilo u budžet oko 200-300 hiljada evra, što znači između 6 i 9 MILIONA EVRA MESEČNO. Sad vi matematišite dalje i izračunajte KOLIKO FABRIKA na GODIŠNJEM NIVOU, može da se izgradi za, recimo 80-90 miliona evra? I koliko radnika može u njima da se zaposli! Ma, nek se nose svi koji prete, bre!

         Nekada sam i ja bio pušač. Pre 7 godina sam prestao, bez ikakvog posebnog razloga. Zgadila mi se cigareta posle doručka, ostatak paklice i upaljač sam odmah poklonio i nikada nisam više pušio. Ni kada sam bio na Kubi. Nikad, sve je to stvar jakog karaktera, barem mislim.

         Kome odgovara niska cena cigareta? Pa, hajde, uskladite je sa cenom u EU, kad već usklađujete cenu struje, goriva, namirnica i svega ostalog. Ono što u EU košta 5 evra ili više, ovde košta 2! Zašto je to paklica cigareta a ne, recimo, 4 litra benzina, ili nešto drugo? Kakav je to dil za koji mnogi od nas ne znaju? Do kada ćemo mi biti zemlja koja se nalazi u vrhu potrošača cigareta u EU, a biti pri dnu što se standarda tiče? Olakšajte povećanje standarda smanjenjem bitnih cena, a korišćenjem SJAJNOG pušačkog potencijala.

         Gotovo 90% javnih ličnosti puši. I pevači, i glumci, političari. Mnogi vaši omiljeni (ovde političari ne spadaju) Evo, i stanari VB kuće, i to u kući, iako im to nije dozvoljeno. Daju dobar primer svojoj deci. Eto, nek im njihova deca slede primer. Naravno da to oni ne bi voleli, a kako će im objasniti nešto drugo, ako ne mogu to. Neka probaju da objasne svojim kćerkama i sinovima kako ne treba pušiti, pa neka odgovore na njihovo pitanje: „A zašto ti, mama (tata) pušiš kada već to nije zdravo…?“

         I za kraj, cenjeni prijatelji pušači, ne zamerite, nije ovo ništa protiv vas, i vi bi od ovoga imali mnogo koristi. I vi plaćate gorivo, struju, PDV i ostale poreze… A njihovo povećanje će i vas opteretiti. Pa kad već pušite, da imamo svi koristi od toga!

 

 

Blog Blog za Eurosong :-)

E, a sad jedan blog koji je, generalno, kratke prirode, ali objasnjava, opet generalno, neka nasa shvatanja, ponasanja i teorije zavere godinama unazad, a bogami i u buducnosti…

Naime, mozda ste bili jedan od svakog drugog ili treceg gradjanina Srbije koji je pratio Beoviziju 2009. Jeste, tu, na kojoj je pobedio simpaticni visoki, punacki chika sa simpaticno frizurom, pod imenom Marko Kon. Za one koji ne znaju, covek je kompozitor i aranzer, pomalo tekstopisac, verovatno autor neke pesme koji vi volite a peva neka domaca estradna zvezda, radio je mnogima. Kazu, pesma CIPELA je narodnjak, mnogi vicu skandal, namesteno, sprdnja i tako to… Da se razumemo, bio sam jedan od novinara koji je to sve pratio, kao i godinama unazad. I rekao sam, sve osim pobede Oskara ili OT Bend-a bila bi senzacija. I bi senzacija. Pa sta!

Da krenemo redom. Danima pre Beovizije mnogi novinari i oni koji prate festival, ukljucujuci sve one koji prate pevace, konstantno su ponavljali DA SE ZNA ko ce biti pobednik. Najcesca informacija je bila da ce pobediti OT bend samo zbog toga sto Operacija Trijumf od sledece godine prelazi na RTS, pa ce chika Tijanic da njima sredi pobedu, zauzvrat. Pesma jeste dobra, tekst je blago debilan (posebno zbog onog „Aleluja“). Ovo je moj subjektivan ukus. Momci su to lepo otpevali, Kaya takodje. Videlo se da su na silu ugurani u bend (ko je pratio OT zna da su svi oni rekli da ne bi bili u bendu, da bi pre isli u solo vode). Znaci, po mom ukusu, bili su generalno OK. Beauty Queens su imali zarazan refren ali Oskar, kao lik Amidzica, deLfinitivno ne bi prosao na Eurosong-u jer takve zezalice u liku poluretardiranih likova ne vole glasaci u Evropi (pa ni strucni ziri, koji se vraca na Eurosong).

I eto, strucni ziri je udario KONTRU novinarima, pa po SVOM UKUSU, izabrao pesmu koja je njima bila idealan takmac za tamicenje u Moskvi. I gotovo, to je to… Publika je glasala drugacije, ali, ruku na srce, veeeeelika vecina KOJA JE GLASALA ima oko 13-14 godina i nije joj ni bilo bitno koju pesmu ce OT-ovci pevati, niti su ovu razumeli. Da su samo otvarali usta i pevali na grcko-tursko-bugarsko-kineskom jeziku, opet bi glasali za njih. I da se publika u Srbiji pita, na Eurosong bi onda svake godine slali Zvezde Granda, jer da su oni ucestvovali na ovom festivalu, imali bi 280 hiljada glasova, umesto 28 hiljada koji su imali OT-ovci u finalu.

A da je ziri dao 12 poena OT-u, pisalo bi sutradan u svim novinara: ZNALO SE, NAMESTALJKA… Verujte, svi novinari su se spremali na sve to… I onda senzacija.

E, sad CIPELA. Kazu narodnjak. Pa, ako se cuje harmonika, da. Ali ako slusate pevanje, NE. Pesma ima refren koji ulazi u usi. Zdravko Colic je u svakoj drugoj pesmi veci narodnjak od ovoga. I drugo, Hrvati godinama unazad salju narodnjake, od Severine, preko onih Kraljeva ulice, do ovogodisnje dalmatinske pesme sa onim iz OT-a. A Lane i Oro su isto polunarodnjaci… Ne volEm ja narodnjake, pogotovo one sa zurlama i nekim sintetickim bog-zna-kako-se-zovu instrumentima. Ako je harmonika, nek bude… Pa da vidimo…

Mene samo nervira to sto se za sve misli da je namesteno, Ljudi, Beovizija je festival gde je svake godine pobedjivala PRAVA pesma, od Tosetove „Cija si“, preko Negativa, „Lane moje“, Flamingosa, Jeleninog „Jutra“, pa „Molitve“ do „Ora“. A da li ova pesma zasluzuje da bude u ovom drustvu, pokazace vreme, pa makar to bilo i samo do Eurosonga.

Generalno, moja zamerka je da ima sve manje dobrih pesama u Srbiji jer autori odavno samo kopiraju tudje pesme (evo Bosanci pokradose naseg ministra Dinkica i neku njegovu pesmu, haha!) i da je sve manje dobrih pesama koji bi ucestvovali na festivalu. A da je jaca konkurencija, vise bi bilo pretendenata za prvo mesto.

Znate li kako nase komsije i neke druge zemlje biraju pesme? Pa, evo, neko u grckoj nacionalnoj TV izabere izvodjaca, daju mu 5 pesama, on ih otpeva na TV-u i gledaoci izaberu sa kojom pesmom se ide. U BiH sve izabere nacionalna TV, kao i u Crnoj Gori. Da se to tako kod nas uradi, opet bi se pisalo da je neko nekoga potplatio da ga posalju, da pesma ne valja i ostalo. Uvek to tako kod nas ide. Samo pratite naredne festivale. Ma, kod nas se za sve smatra da je namesteno. I kad onaj kupi secerane za 1 euro, svi kazu namesteno! Pa, sto BAS TI koji to mislis, nisi dosao i ponudio 2 evra! Ne branim ja onog severnog bosa, nego se prvo setih te situacije…

I opet se vracam na to da o ukusima ne treba raspravljati. Samo treba gledati i ne nervirati se, pogotovo oni koji nisu ni GLASALI a postali su NAJGLASNIJI. Uostalom, zasto mi u Srbiji toliko pridajemo znacaja Evroviziji? Koji pobednik je napravio neku evropsku a kamoli svetsku slavu od pobede na njoj, osim ABBA-e? Ko, Elena? Ma, jok za nju znaju samo u Svedskoj, malo Nemackoj i na Balkanu? Ruslana, Lordi, Dima Bilan, Johnny Logan? Ma dajte, jedva da za njih i mi znamo i secamo se, a pratimo Evroviziju ko ludi… Pa Nemci, Francuzi, Britanci i ostali mnogo bogatiji, godinama zaglavljuju na poslednjim mestima na ovom takmicenju i dalje salju svoje pesme. Mozda sto su manje ponosni? Ma, neeee. Njih nije mnogo briga za to, oni imaju svoj hleb i svoje igre.

A kod nas, igara sve vise, a hleba uvek isto (ili sve manje). Evo, krece nova zajebancija koja ce skrenuti paznju sa igre zvana Beovizija a zove se Veliki Brat VIP.

A za to vreme:  „Moja stara cipela, pola sveta videla, gde god da stanem tu mi dom“! Prava pesma u Evropskom duhu 🙂

UE -> EU

Tekst koji sledi nema nikakve veze sa dnevno-politickom situacijom, politickim strankama, svetskom ekonomskom krizom… Ovo nije antipropaganda…Tekst je subjektivno misljenje o sveopstim zabludama…

Gostujuci pre godinu-dve na jednoj nacionalnoj televiziji, pevac slovenacke grupe Lacni Franz, moj imenjak, Zoran Predin je rekao nesto sto se retko izgovara, pogotovo kod nas:  „Ja ne znam sto vi iz Srbije toliko zurite u EU, nije sve tamo tako lepo. Evo, kod nas u Sloveniji su ljudi izgubili dusu,  nemojte to i vi sebi dozvoliti, ovde kod vas ima puno toga lepog sto kod nas nema“ . I to bi bilo to, toj izjavi nije pridavan nikakav poseban znacaj. A zasto bi, nas cilj je evropska unija, po svaku cenu, sto pre, bez obzira na posledice, to je nas jedini izlaz,  mi bez toga ne mozemo, nece nas biti ako ne budemo punopravni clanovi, evo, sve clanice cekaju samo nas, bukvalno nas mole da postanemo njihov deo… Dostaaaaaaa!

Pocnimo sa cinjenicama… Cene u Srbiji su veoma blizu cena u EU, neke su i vise. Po tome smo vec u EU. Gotovo da ne mogu biti vece. E, sad, jedino plate mogu da skacu… Po nekom logicnom sledu situacije, moze biti samo bolje… Da li nam to donosi EU ili ce povecanje primanja doci i bez nje, to prosudite sami…

Puni smo mi prica kako je dobro ziveti i raditi u Nemackoj, Svajcarskoj, Velikoj Britaniji, pa cak i Ceskoj, Poljskoj… Ali, koliko je nas to stvarno iskusilo iz prve ruke, ili samo verujemo pricama nasih gastabajtera ili ljudi koji zive totalno drugim nacinom zivota… Da se razumemo, veeeeelika vecina nasih gastabajtera u inostranstvu radi obicne poslove, zive i spavaju u nekim sobicama 3×3 m, ne izlaze nikuda, osim na posao, jer treba napraviti ustedjevinu da bi se pravili vazni pred rodbinom kada dodjete u Srbiju, u Uzice… Druga grupa su oni koji se „bave“ uzimanjem robe i novca iz tudjih stanova, radnji, hotela, automobila ili prometom zabranjenih supstanci… Znate o kojima govorim… Oni sto zarade, dodju i potrose ovde, pa opet odlaze da „zarade“ koju kintu. Na nasu zalost, ima i onih kojima nije vise dozvoljeno da odu, pa ostanu ovde i nastave da se bave svojim biznisom, na stetu nasih gradjana… E, daaaa…. I treca grupa su oni extra talenti, koji zive svoj evopski san, imaju solidne i extra plate, kreditno su sposobni da kupe sebi dobar stan ili kucu, luksuzan automobil i sve sto ide… Njima evropska unija odgovara, jer oni za druge stvari, osim ucenja i rada, nisu znali… E, to vam je EU… Ucenje i rad, pa rad, rad, rad, rad, rad i onda penzija. A onda kao penzioneri se vrate ovde i pricaju kako im j leeepo bilo tamo…

Dakle, postovani citaoci, mozete videti moje subjektivno misljenje o sveopstim zabludama… Za sve vas koji mislite da cete moci u EU da radite koliko vi hocete, moram vam reci da se varate, osim ako niste „tatini i mamini“ sinovi i kcerke pa su vam roditelji obezbedili dozivotnu egzistenciju, a vi, posto niste ni radili, niste ni stekli radne navike… Vi necete morati da radite uopste dok ima tatinih i maminih para i nekretnina…

Znaci, vi iz prve grupe… Ovako planirajte vas radni dan… Ustajanje u 6-7h, na poslu ste od 8-9h i sve dok posla ima, najcesce do 17h. Pauza za dorucak (ili rucak) od pola sata vam nece biti dovoljna da odete do kafica ili terase i popijete kafu. Mislim, mozete vi stici, ali pola sata vam nece biti DOVOLJNO. Onda, po dolasku kuci, psihicki ili fizicki iscrpljeni od posla, ubacicete nesto u zeludac, malo pogledati TV, porazgovarati ako imate sa kime (zena, deca, roditelji, braca, sestre, cimeri, cimerke, ko koga ima…) Vec oko 20h ce vam se prispavati. Izrazicete zelju da izadjete na pice sa drustvom, ali i to je pitanje jer i drugi su imali tezak dan, i drugi imaju porodice ili neke svoje porodicne van-poslovne obaveze… Ili jos gore, sefovi su ih pritisli da zavrse neki posao pre roka pa moraju da rade i van radnog vremena… I tako, mozda ostanete bez kombinacije za izlazak, mozda izadjete i samo, na jedno picence, jer vam primanja ne dozvoljavaju vise. Da, treba otplacivati kredit za auto, stan i sta vec jos… Ili kiriju za stan… I tako svakog dana… Mozda izadjete u subotu, eventualno na neko popodnevno-vecernje druzenje… Mozda… Zaboravite izlaske do 4-5 ujutru, to je rezervisano za „tatine i mamine“, oni mogu da spavaju do kada hoce i ne moraju da se plase da ce kunjati na poslu… Ionako, gotovo u svim gradovima EU, posle ponoci u toku nedelje radi samo poneki lokal, ciji su posetioci samo takvi.

Sve u svemu kad se svede, izgleda da nismo mi ni bas daleko od EU, jel’ tako? Malo cemo vise raditi, malo cemo vise primati, to je tu, sta mislite?

Pa, mozda ste u pravu. Da se razumemo, nece biti pusenja u zatvorenim prostorijama, na decu necete smeti da podignete ni glas a kamoli ruku, cirkusi ce biti ukinuti (a kamoli da vidite da Ciga vodi mecku, to je vec iscezlo:-) ), svi ce pricati samo o cenama i ekonomiji, sve ce vam se diviti kada dobijete povisicu, na odmor cete ici redje i krace, moracete da gledate kako se drze za ruke i ljube osobe istog pola, usput drzeci svoju usvojenu decu, u javnom prevozu stariji nece imati prednost, necete ni znati ni ko su vam komsije, niti ce njih biti briga za vas. Svoje prijatelje cete vidjati samo u prolasku ili na putu na i sa posla, eventualno one najblize jednom nedeljno. „Menjam zenu“ „Trenutak istine“ „Petkom u 2“ „Zikina sarenica“ i sve vrste vesti ce vam biti omiljene emisije jer se prikazuju u vreme kada ne radite ili ne spavate. Svaki film koji nije ludacki brz necete nikada stici da odgledate do kraja. Zaspacete cak i u bioskopu i u pozoristu. Placacete privatnu penziju (jos jedno odbijanje od plate), fond za skolovanje dece (i jos jedan), pa koliko vam ostane pored vec postojecih kredita. A kada stignete do penzije, deca ce vec ziveti vasim bivsim zivotom, nece vas posecivati jer nece imati vremena, pa cete vi vasu penziju iskoristiti, napokon, da negde daleko otputujete, na neki odmor, moleci Boga da vas ne strefi srcka u avionu, ili na brodu, ili od vrucine, jer, ipak ste u godinama…

Znam, sad vi mislite: „Ih, sto ovaj Ristan mnogo s… Sve mu crno i naopako deluje!“ Ma jok, bre! Oni koji me znaju, ne misle da ja crno gledam na sve… JA SE SAMO NE PRONALAZIM U OVOJ PRICI! Da li bi vi zeleli da se pronalazite u njoj? Ja NE! Da Bog sacuvaj!

Dakle, podrzavam potencijalni ulazak u EU, kad god da bio da bio. Ne podrzavam najucestaliji sistem zivota u EU. To ne podrzavam. I ne treba zuriti i imati zablude. Treba pokusati ostati svoj i sto vise zadrzati oblik zivota koji vam prija, ne ulaziti u sablon i pronalaziti vremena za sve one stvari koje su vas cinile srecnim i ispunjenim i pre. Zivot je tu da se zivi, a ne samo penzija.

I koji je povod svemu ovome… Pa ne mora imati povoda. Ne mora, ali ga ima.

Imam jednog poznanika. Radi u EU, ali cesto dolazi u UE (Uzice). I sad je on mangup, faca, radi u velikom lepom gradu (necu napisati kom). Ovde dodje i prica kako lepo zivi, kako se ima para. A znam ja dobro sta radi. To su poslovi koje svako, ukoliko nije zreo za penziju, moze da radi. Da pice plati? Ma jok, navikao je on da ne placa nista u EU, pa sto bi u UE? Neka, platicu ja, ja zivim i radim u UE. I povrh svega, on ce da mi pljuje po gradu, po drzavi! Ma, kakva je takva je! Ja u njoj zivim stalno, ti povremeno! I ako si dosao iz EU u UE, zasto mi pricas tako? Ako je tamo sve tako super, a ovde nije sve bez veze, zasto onda iz EU dolazis u UE, zasto ne povedes sve svoje tako, kad je tako lepo, da nemas vise razloga da dolazis ovde. Znam ja zasto, zasto sto mene ne mozes da mazes, mozes samo one koji mogu da gutaju price koje ti i tebi slicni pricate. Ali, svi ce uskoro imati priliku da se u to uvere.

Zablude su tu da se ruse. Pozdrav iz UE, mozda uskoro i iz EU 🙂