Feeds:
Чланци
Коментари

Archive for мај 2011

Najbolji prijatelj

Pas je covekov najbolji prijatelj, tako izreka kaze.

Neko voli pse, neko ne. Ima i onih koji su ravnodusni. Kao i za mnoge stvari o zivotu. Gledao sam mnog filmova u kojima su oni bili glavni junaci. Od Lesija, preko Beethoven-a, Air Bud-a… Nekoliko njih u policijskim ulogama. Hooch je glumio pored Tom Hanks-a, K-9 pored James Belushi-ja. Ali necu o njima, ipak su oni likovi iz filmova. Hocu o jednom koji je spavao mnogo puta ispred mojih vrata. Zvao sam ga Medo.

Dosao je jos kao tek rodjen nekako do naseg komsiluka. Moja majka ne bi bila to sto jeste da ga odmah nije nahranila, nesto mu pricala i on se, valjda, odmah osetio kao da je pronasao svoj dom. Malo crno-belo stvorenje (da je mogao da navija, navijao bi za crveno-bele, jer svi u kuci navijamo za njih), polako je raslo i „zasluzeno zaradjivalo“ svoj obrok i smestaj lajuci na nepoznate dzukce i ljude, pogotovo preko noci. I gotovo ceo komsiluk ga je zavoleo, pa je bio leeeepo popunjen, od silnih „nagrada“ koje je pokupio od drugih, cak se druzio i sa nocnim cuvarom obliznjeg magacina jedne velike firme.  Jednom se i otrovao, majka sumnja da je to bilo od komsije koji se nalazi u onoj grupi koji ih ne vole. Od tada, posto je izlecen, verovatno nije vise svracao kod tog komsije. Jednom ga mozes prevariti, ne vise puta…

Od svih ukucana, cale i ja smo najmanje vremena provodili sa njim. Cale zato sto je cesto bio na terenu gde mu je firma radila, a i zbog toga sto spada u red nezainteresovanih. Sto se mene tice, malo sam vremena provodio kuci. U pocetku je lajao na tockove mog (ali i drugih) auta, ali je vremenom video da je to uzaludno 🙂 I uvek me docekivao masuci repom, raspolozen za igru. Jurili smo se nekoliko puta po dvoristu jer je bas voleo da se igra.  Da, hranio sam ga i ja, cak sam ga i vozio u automobilu kad je jednom upao pre nego sto sam stigao da zatvorim vrata. Kakav je to hepening za njega bio:  krece se, ali ne na svojim nogama, trebalo mu je 10-tak minuta da se smiri.  I voleo je da segne, podigne prednje sape, nasloni na jednu moju ruku da bi mi druga bila slobodna da ga pocesem po vratu.

Brat je cesto kuci kad zavrsi sa poslom, majka uvek. I oni su mu bili najblizi. Majku je pratio svaki dan kad bi isla u prodavnicu, kod komsinki na kafu, na autobus i cekao sve dok autobus nije otisao. Kakvo god da je vreme napolju. Desavalo se mnogo puta da majka brata ili mene zamoli da ga privremeno zatvorimo u kucu dok ona ne ode, jer joj je bilo zao da kisne ili da se ne mrzne. Da je znao da ga varamo, uspeli bi samo jednom, ali to nije znao, ipak mu nismo naudili kao komsija. U toplim danima spavao je ispred vrata, najcesce u prizemlju gde zive roditelji, ponekad i ispred mojih na prvom spratu. Hladim danima je spavao u garazi, pored kotla, ali sam ga i u hladnim nocima zaticao kako se seta i proverava reon.

Meda vise nema, ipak psi zive mnogo krace od ljudi. Ali, suze na licu mog brata su ipak neuobicajena stvar.

Pas je covekov najbolji prijatelj. Verovali ili ne, tako je.

Advertisements

Read Full Post »