Feeds:
Чланци
Коментари

Citam danas na jednom portalu kako ce jedna nacionalna televizija uskoro raditi samo reallity programe i to sve do 2020.

I onda odlucim da, napokon, napisem ovaj blog. Hteo sam to i ranije, ali sad imam, nekako, jaci povod.

Prvo, za medije u Srbiji je zaduzeno vise ministarstava. I svaki od njih bi trebao da radi malo vise na kontroli. Frekvencije, nacionalne, regionalne i lokalne se dele na javnim konkursima RRA (Republicke radiodifuzne agencije) i svako od konkurenata za dodelu mora da podnese gomilu papira koji ne bi trebali to samo da budu, nego nesto cime ce se voditi RRA kome ce dati dozvolu za emitovanje, ali i kontrolisati medije da li ispunjavaju sve sto su dostavili u dokumentaciji. Izmedju ostalog, o programskoj orijentaciji, okvirnoj programskoj semi, specifikaciji radnih mesta. Verujem, sad kad bi procitali sta su neki od tih medija dostavili u tim „papirima“ slatko bi se smejali. Onda RRA salje zahtev nadlezim ministarstvima, ako nesto nije u njihovom delovanju (recimo, Ministarstvo za rad i zaposljavanje, ili kako se vec sad zove) i ono proveri da li radio ili TV ima propisan broj zaposlenih i da li zaposleni imaju strucnu spremu koja je navedena u dokumentaciji sa kojom je radio ili TV dobio dozvolu za emitovanje (i samim tim izbacio konkurenta koji je isto bio kandidat za frekvenciju koja je bila na konkursu). Samo, ne verujem da to RRA radi.

Mogu da potpisem da barem 90% medija u Srbiji koji su dobili dozvolu RRA nemaju programsku semu (sa svim procentima informativnog i muzickog sadrzaja koji su prijavili da ce imati) i da nemaju dovoljan broj stalno zaposlenih koji su prijavili da ce imati, sve sa urednicima koji imaju visoke skole i fakultete).

Ne znam da li se secate onog cuvenog, prvog konkursa, na kome je BKTV nije dobila dozvolu, a neke nove televizije se pojavile. Tada se TV Avala pojavila kao „poslovna televizija“ i kao takva dobila prednost nad konkurentima. Posle samo par meseci, tv je promenila koncepciju u komercijalno/zabavnu 🙂 Nije imala prava na to, ali nije zbog toga ugasena, vec zbog bankrota. A zbog njih RTL-u nisu dali dozvolu. Isto tako, sadasnje frekvencije za koriscenje su dobili, zajedno TV Happy i TV Kosava. Dakle, da dele vreme (time sharing) koriscenja, pre podne TV Happy sa decijim programom i popodne TV Kosava za informativno zabavnim programom. Vidite li ironiju: TV Happy sa programom za decu? To sto je posle, mimo pravila, RRA dozvolila da ceo program ide pod imenom Happy i da se ukine deciji, opet postavlja pitanje: a zasto nisu dali frekvencije na koriscenje nekome ko bi se drzao pravila, a ne ih menjao. Recimo, hocu ja da dobijem nacionalnu frekvenciju sa svojom firmom, podnesem dokumentaciju da cu imati program za decu, penzionere, ometene u razvoju, da cu se baviti humanitanim akcijama… Po svim kodeksima i pravilima, imacu prednost u odnosu na konkurente. I onda, kad dobijem, par meseci to i emitujem i onda odjednom okrenem program za 180 stepeni. Kao da se nista nije desilo. Pa, nije u redu.

Drugo, najlaksi odgovor na pitanje kako ukinuti „ispodsvakognivoa“ reallity programe u Srbiji: najjednostavnija primena Zakona o oglasavanju (reklamiranju).

U tom Zakonu, usvojenom 2005., u clanu broj 17. lepo pise: „Oglasne poruke i poruke TV prodaje se emituju po pravilu u blokovima.“ Da se samo ovaj jedan clan Zakona postuje, ne bi mogli da vidite reklame u scenografiji, na odeci, na aparatima i na drugim mestima u svim tim programima… A to donosi najvise novca i od toga se isplacuju honorari ucesnicima… Sigurno nisu SMS glasovi, jer ih ima jako malo. Da se razumemo, od svih televizija, cini mi se da samo RTS postuje ovaj clan Zakona. Sve ostale televizije imaju emisije u kojima se reklame stalno vrte negde u pozadini iza voditelja ili ucesnika. Ili se citaju… „sponzori emisije… bla bla bla“. To, po postojecem Zakonu NIJE DOZVOLJENO! Ne znam zasto nadlezno ministarstvo (Trgovine….) ne reaguje na ovo. Umesto toga, oni su spremili novi nacrt Zakona u kome su ubacili i internet oglasavanje i jos sto-sta, a nijednom do sada nisu primenili postojeci Zakon koji se vec 10 godina krsi.

Sad mislite, pa dobro, ako izbace te „skrivene“ reklame iz scenografije, voditeljima ukinu da saopstavaju sponzore, oni sve to mogu da stave u blokove reklama. Naravno da mogu, ali komercijalne televizije (znaci, sve nacionalne, osim RTS-a) imaju Zakonom odredjenu kvotu od 15% vremena po satu da emituju reklame. Znaci, UKUPNO – 9 minuta reklama po satu. Moze da bude i 20%, tj 12 minuta ako u tom satu imaju i TV prodaju (TV Shop i ostale drangulije). Mislim, sve je prosto, sve lepo pise, samo se retko ko toga pridrzava. Da ne pominjem period oko Nove Godine, kada gotovo svi prelaze kvotu od 9 minuta po satu.

Ima tu jos raznih sitnica, od toga kada vesti, tj. informativna emisije moze da bude presecena blokom reklama, filmovi, u kom terminu je dozvoljeno reklamiranje vina i piva (zestoka alkoholna pica je zabranjeno reklamirati, kao i duvanske proizvode, sto je normalno. Pa, koga interesuje, evo link Zakon o oglasavanju

Tako, dragi prijatelji, elektronski mediji Vas bombarduju reklamama u svakom mogucem momentu, a nemaju prava na to, a referentni drzavni ograni prelaze preko toga.

Advertisements

Prica o cenzuri i samocenzuri: koliko puta ste vi hteli da napišete neki škakljiv status, ali ste odustali, da vam se neko od twitter pratilaca ili FB prijatelja ne naljuti? 🙂

Neka Darka Miličića, nek pije pivo i nek se veseli uz Baju Knindžu. Nikome nije ukrao, sam je zaradio. A to što je dao stotine hiljada evra za obolelu decu, to je samo negde nekad pomenuto, pa zaboravljeno.

Meni je Sandra Afrika totalni fenomen. Nije ni htela da se bavi pevanjem, a sad razbija po državama bivše Juge i po dijaspori i zaradjuje vise od gomile drugi extra poznatih, nema veze sa „kontraverznim biznismenima“ i nema je po trač rubrikama, nije poznata po skandalima. Jeste, bila je igračica, i to je pošten posao. Ono za poklon od bake, to je nešto drugo 🙂

Sergej Ćetkovic reče da mu je pesma „Novembar“ nesto sasvim drugačije nego što je do sada radio. Šalio se čovek 🙂

Humor u „Lud, zbunjen, normalan“ je isti kao i humor u „Kursadžijama“. Ko voli jedno, voli i drugo.

Gledao prijatelj Placenike 3.deo (Expendables 3) sa Stallone-om i svim onim starim akcionim junacima, pa mi kaže: Ovo mora da je najskuplji film svih vremena, koliko samo koštaju ovi glumci. Eeee, prijatelju, svi oni zajedno su uzeli za taj film manje nego jedan Robert Downey Jr. za Iron Man-a 🙂 Da ne pominjem Leonarda Di Caprio-a 🙂

Relja obravio PRVU solo pesmu koja gotovo da se ne razlikuje od onih poslednjih što je pevao u Elitnim odredima. P.S. Za široke narodne mase, Relja je glumio u „Paradi“ i suprug je Nikolije. P.S.2 – Nikolija je kćerka Vesne Zmijanac.

Nekoliko učesnika Pinkovih zvezdica neće baš dobro podneti godine koje dolaze, sudeći po vaspitanju. Nisu ih roditelji naučili da slava časom dodje, časom ode. Pogotovo u Srbiji.

Našao levi bek Partizana da kritikuje Mažića. Šefe, on je sudio na 10 utakmica Lige šampiona pred tolikim brojem gledalaca, da ti nećeš igrati pred tim brojem do kraja svoje karijere.

Kad je politika u ovim krajevima u pitanju, mi smo uvek protiv nekoga. Protiv Miloševića, Koštunice, Tadića, Vučića. Mnogi su bili i protiv Đinđića, samo se toga ne sećaju. Vreme je da kažete: za koga ste? Znam da vam od ovih svih što ih sad gledamo ne valja niko. Hajde, nađite nekoga koji nije još bio na udaru, možda svi budemo za njega. Samo recite, ko?

Kupio neko Avala film, pa se ljudi bune. Kao da je poklonjen. A zašto se vi lepo niste udružili i kupili vi? Ono, kupite, a drzava mozda i zaboravi dugove?

Jedna od najsmešnijih priča je ona sa starim hrastom zbog koga su planirali da promene trasu autoputa i izdvoje dodatnih par miliona evra. Alo, vajni zaštitnici hrasta, da ga mi lepo uklonimo, jer ce uskoro pasti i sam, pa da lepo te pare odu u renoviranje neke bolnice plus neki vrtić i tako to. Matori hrast vam je bitniji?

Hoce li malinari opet blokirati puteve zbog niske cene otkupa u hladnjačama? A da se oni malo udruze i naprave svoju, kad vec toliko ovi sto drze hladnjače zarađuju, mogu onda oni i duplu zaradu da imaju.

Da bude svima malo jasnije kako neki naši pevači imaju broj pregleda na youtube-u kao i Rihanna: kod nas se muzika sluša preko youtube-a. U razvijenim zemljama se spot odgleda, pa onda pesma legalno kupi i download-uje i sluša nevezano od youtube-a. Nadam se da kapirate 🙂

Lepo sam ja rekao čim je Mihajlović raskinuo ugovor sa FSS-om. Bio nam je on i dobar, samo tek ćemo to da vidimo.

Nikad mi nece biti jasni oni koji gledaju „Parove“. To znaci da volite ljude sa margina. Dobro, barem deci ne dajte, da i ona ne postanu takva. A hoće, ako tako nastavite.

Nije mi jasno: neko je plaćao da …. ovu Mimi Oro? Gde su vam oči, gde vam je mozak?

Bas me interesuje kako cemo se navici totalnu zabranu pusenja u zatvorenim prostorima, ukljucujuci diskoteke? I kako cemo pratiti filmove kad zabrane torrent-e?

Game of Thrones – vrhunska serija! Zbog nje su neki počeli i knjige da čitaju 🙂

Nadam se da ce svi ovi pevači koji učestvuju na TV takmičenjima naučiti nesto od prethodnika: odmah imajte spremnu pesmu, 15 dana po kraju vašeg učešća prestaće i vaše medijsko eksponiranje. Zato, hvatajte voz dok je jos u stanici 🙂

Čini mi se da su najveći kritičari države oni koji je svakodnevno potkradaju neplaćanjem poreza, carina…

Često kažem, žao mi je sto nisam vodio neki svoj dnevnik, onako uopšteno, ne ono u fazonu „Dragi dnevniče“. Em bi svašta sad čitao i prisetio se, em bi znao ko su sve one osobe koji me pozdrave na ulici, a ja nemam pojma odakle ih znam. Dal iz kafica, diskoteke, vojske, škole, žurke, slave…

Doći ce vreme kad ce TV voditelj morati da kaže: a vi, gledaoci ispred velikih ekrana… 🙂

Jedan sam od retkih koji je MC Stojanu uzeo pare dok jos nije bio „popularan“. Koliko – toliko, ali uzeo! 🙂

Možeš Srbina isterati iz Srbije, ali Srbiju iz Srbina nikako! Okrenuo čovek prase u svom dvorištu u nekom gradu u SAD-u, komšije zvale miliciju i zgražavali se nad prizorom 🙂

Reklama za Noblice je stara oko 16-17 godina… Kakve su nam novije reklame, nije ni čudo sto je najbolja na televiziji. P.S. A muharike? E, prijatelju, ja sam se te napasti davno oslobodio! 🙂

Ovi sto ne vole Đokovica, da im pokloni po, recimo 10.000 evra, voleli bi ga kao rodjenog. Tako to rade Mimi Oro, Stanija i Soraja nekim ljudima 🙂

Ne gledam „Parove“ pa makar i Nataša Šavija bila u njima! 🙂 Ali, ako uđe Sunčica, onda ću morati da podlegnem pritisku.

Ugostio sam dosta stranaca u svom domu prethodnih godina. Ali, nikad necu zaboraviti izraz lica Koreanca i Koreanke kad su na tanjiru dobili po porciju „Karađorđeve“ 🙂

Rachel McAdams, Halle Berry, Mathew McConaughey, Colin Farrell, Kevin Bacon, Bradley Cooper… Svi su oni počeli da snimaju TV serije. Pa kad nema zanimljivih filmskih uloga, nije ni čudo…

Od svih aplikacija na androidu, nekako najčešće koristim „Clean master“ 🙂

Klintonovka, ako pobedi, neće biti nama ništa ni bolja ni lošija od svog muža, Buša, Regana, Obame… Ništa, ne vodi tamo predsednik (kao ni ovde) glavnu reč, nego radi kako mu se kaže 🙂

Predložio bih da se jedne godine sva finansiranja za kulturna dešavanja preusmere na školstvo, zdravstvo i brigu o najmlađima. Te pare tamo ce baš baš dobro doći, a nama jedna godina bez kulture nista neće odmoći. Mislim, baš smo kulturna nacija 🙂

Kakva je holivudska produkcija filmova, počeo sam da gledam španske, francuske, skandinavske…

Nego, nisam ispratio do kraja seriju „može“ „može“ reklama za Rajfajzen banku, pa da pitam, jesu li se napokon bankarka i onaj smuvali? A, nisu… šteta, a baš sam navijao, bila bi fora da jesu 🙂

Koja je razlika između vozača „Kantrimen“-a i sina vlasnika nacionalne televizije? Onaj prvi pobegao u inostranstvo, drugi kući, ovog prvog vratili u lisicama, ovog drugog tatin advokat odveo u miliciju. I to je to.

Kako se ovi Ameri igraju sa Evropom: podstaknu rat u Ukrajini, narede evropljanima da uvedu sankcije Rusiji, oni to gledaju iz daljine, dolar jača… I niko ne progovara 🙂

Dobar dan, dobro vece, lako jutro… Nije me bilo odavno ovde, malo me mrzelo da kucam na kompu „prosirene sastave“… A bilo je nekih putovanja, lepog vremena, pa i nekog posla…

Elem, vec od ovog poslednjeg PRajD-a sam hteo da napisem neki facebook status, ali nisam hteo da budem u moru drugih, neki psuju, vredjaju, drugi brane i vredjaju ove prve, i prvima i drugima je kriva drzava… E, ja sam, kao i uvek, izrod ili sta vec, ja sam u onoj trecoj grupi… Nisam ni znao za to desavanje dok me prijatelj nije upitao: „Sta mislis, hoce li im prekosutra dozvoliti da setaju?“ Iskreno, tih dana nisam ni pratio TV i novine, gledao sam neke filmove, serije i nesto montirao u slobodno vreme…

Dobro, ljudi, homoseksualaca (koristicu ovu rec, jer se na rec „peder“ neki vredjaju) je uvek bilo i bice, od P.N.E. preko feudalnog do savremenog doba. Istina, nisu nesto setali po ulicama sa sarenim zastavama, ali ih je bilo, u svim stalezima, u svom porama drustva. Sta su radili medju 4 zida, naravno da samo oni znaju (mozda i g-din Palma, posto potencira na tome) 🙂 Ali, na ovim nasim prostorima nikada nisu bili transparetni. Malo zbog „cvrste ruke“ koja je vodila narod, malo i zbog naseg mentaliteta da svoje „probleme“  drzimo u svojoj kuci… Da li to bila privrzenost istom polu, ili to sto „alatka“ ne radi, ili to sto je zena „hladna“… Mi smo hvalisavci, volimo da se hvalimo kad je sve dobro… Ali i da lazemo i sebe i druge kada to nije.. Sto me mog misljena tice, uvek je bilo – neka ih, sto je njih vise, vise je slobodnih zena (dobro, valjda nema toliko lezbejki koliko ovih drugih, barem se tesim), samo nek’ ne dizu galamu i nek’ ne usvajaju decu. Jer, po mom misljenju, ako im to dozvolimo, vise nece biti „takav sam se rodio, nije to bolest“, vec ce malo deci to postati normalna stvar i sve sto ih bude vise, manje ce biti i dece… Eto, to je bilo moje misljenje… Sad, pocela je galama. Mislim da pripadnicima te „populacije“ uopste nije jasni da sad sebi samo prave gore, idu na zivce gradjanima koji pre na njih nisu ni obracali paznju. Jos dodatno razdrazuju one koji bi da ih „vaspitavaju palicama“, gradjane koji ne mogu da prodju centrom grada, policajce i zandarme koji moraju da ih cuvaju „po sluzbenoj duznosti“ umesto da se baskare u Peugeot-ima. Nista nisu postigli, osim sto su svojim „vodjama protesta“ i nekima uz njih napunili dzepova parama koje stizu ko zna odakle…

A ja ima jedan predlog za sledeci put!

Svi vi koji to ne podrzavate, kojima se to ne svidja (ta galama, setnja, mahanje sarenim zastavama), ukljucujuci i mene, kao sto se moze zakljuciti, jednostavno pokazite „medijsku neposlusnost“… Dan-dva pre, na dan setnje pogotovo, i dan-dva posle: ne slusajte vesti na radiju, menjajte TV na zabavne kanale i naravno, nikako ne kupujte novine i ne idite na portale. Nekoliko dana neobavestenosti vam nece skoditi, a time cete „kazniti“ medije koji o tome izvestavaju, da li po gledanosti, da li po tirazu ili broju pregleda… E, tu ste ubili setace… Jer, ako to slabo ko procita i vidi (bilo bi uvek onih koji bi uradili suprotno), kao da se nije ni desilo… Par parada i vise setati nece… Eto, to je moje misljenje… Samo, znajuci nase narode ovde, tesko da cemo se tu sloziti…

I da se vratim na ono sto je bitno… Stvarno nemam nista protiv onih koji imaju drugacije seksualne pretenzije (imam i par poznanika za koje sumnjam da su u tom klubu), ali dok mi ne stvaras galamu zarad nekih prava koje ti niko nije oduzeo, e onda mi malo ides na zivce. I jos, pride, par tvojih „kolega“ uzme pare za to sto nervira narod, policiju…

Eto, toliko, ode pola sata na kucanje… A nije sve moglo da stane u facebook status! 🙂

Featured image

Jedva otvaram oči. Opet sam počeo da mrzim ponedeljak. Da mi nije ovog pištavog budilnika koji mi je keva kupila kod Kineza u Beogradu, ko zna koliko bih puta zakasnio na posao. Naravno, i mog, ponekad zdravog razuma da ga ne ostavljam pored kreveta, pa da ga jednim potezom isključujem. Diži se, majmune, gasi pištavu dosadu, pod tuš, pa na posao!

O, Bože! Pa, jesam li ja normalan?! Martina je spavala pored mene. Pa zar sam opet morao nju sinoć da dovedem? Koliko sam ja, majku mu, sinoć popio? Vidi ti nju, ona spava ko top, ni moj pištavac joj ne može ništa! E, vala, neću je ni ja buditi, ostaviću poruku i moliti Boga da ne bude tu kad se vratim. Prošli put je nisam zatekao, nadam se da neću ni ovo popodne. Tipična praška parti devojka. Ne može svako da je ima, samo oni koji joj izmame osmeh na lice. Mora da sam opet sinoć lupetao svašta. Neka smeđokose, neka spava, samo da ne započinjem ovako rano neku konverzaciju, dovoljno je što se ovako prepucavam sa svojim usporenim mozgom.

Standardna rutina, za dvadeset minuta sam bio spreman, u svom japi odelu koje mrzim najviše na svetu, šumeća tableta u čaši vode, ključevi, telefon, kratka poruka tipa čujemo se za koji dan, poslednji pogled na veštački osunčanu guzu koja je virila ispod pokrivača, vrata i lift. Pa, dobro, kad bolje razmislim, nije ni ovo loš početak dana. Nema glavobolje ni mamurluka, a sigurno je bilo ludo veče. Nadam se da nisam napravio još neku budalaštinu, osim one što mi leži u krevetu. Nadam se da ću se setiti svih detalja dok dođem do ofisa. Samo da ovi u metrou ne štrajkuju, prošli put se i bos malo začudio jer sam došao posle njega. Praško jutro, usporeno I sivo…

Deset do osam. Prosto neverovatno, stigao sam i pre Nine na posao! Ko će sad da mi spakuje jedan dupli espresso? Hmm, dobro, tu je bosova sekretarica, daj da nabacim nekako jedan svež osmeh, pa da je zamolim… Nisam ni prozborio, a već me je izrešetala njenim engleskim sa češkim akcentom:

–         Šta je, treba ti jedan dupli?

Sa onim blesavim osmehom na licu, samo potrvdno klimnuh glavom.

–         Dobro, spremiću ti ja jedan, ali samo da znaš, onda mi duguješ uslugu!

Ganja me Aneta već nekoliko meseci da je vodim na piće u Silver, ali sve nekako uspem da se izvučem. Pa nisam blesav, kad bi me videli sa njom, ugasio bih kod onih silnih cica tamo, od hostesa, šankerica do stalnih gošći koje sede ya istim stolovima I samo se smeškaju kao d aim je sve potaman na ovom svetu. A i oni moji đilkoši bi me odrali od zezanja, a ja bih morao samo da se osmehujem jer ih i dalje ništa ne razumem kad počnu da balave na češkom popupijani. Neću ni da naučim da ih razumem, kad već ne znaju na engleskom da me olajavaju. Aneta, tako lepo ime a takva grdosija. Pametna je bosova žena što je nju zaposlila ispred njegovih vrata.

Uz prvi gutljaj kafe dodatno sam progledao, taman da ugledam Ninine zelene okice koje su upravo obasjale prostoriju.

–         Šefe, vidim da ste malo poranili. Hoćete još jednu kaficu?

–         Ne treba, Nina. Popij ti jednu, pa kad završiš donesi mi fotke hotela koje je Pavel uradio za sajt i proveri jesu li poslali na mejl ostatak teksta.

–         Važi, šefe!

Uh, Nina, Nina. Svaki dan u suknjici do iznad kolena, sa malo šminke, naparfemisana, cela kancelarija na Ninu miriše. A Aneta samo prevrće očima. Možda bih I nešto pokušao, ali kad se setim onog njenog nabildovanig dečka koji je čeka tačno u 16h posle posla, odmah eksportujem te misli u kantu za đubre. Zašto bi mi još to trebalo, ipak sam ja stranac ovde, pa da me neka bagra čeka u mraku. Istina, prošle su tri godine, ali se I dalje osećam strancem. A kako I ne bih, kad I dalje ne znam na češkom da beknem. Ali zato Nina priča engleski kao da je rođena u Londonu. Uh, taj tvrdi engleski, što volim da ga čujem sa njenih usana.

Mnogo brzo leti vreme, menja se klima, menjaju se ljudi… A tehnologija se ne menja, ona eskalira. Do granica nezamislivog koje polako prelazi u svakodnevnicu…

Kao da je juce bilo kada sam na svoj posao DJ-a nosio pune torbe diskova, pa cak i kaseta. A sad… dovoljan je jedan laptop, jedan mix program i eto, vec si DJ… Ne mora ni muzika da se nosi, ukoliko imas neki internet pri ruci, skines mp3-e i eto DJ-a… Oni koji i dalje vole da rade na „plejerima“ dovoljno je da nabave konzolu, povezu sa laptopom i ne trebaju im diskovi… Importuju mp3 u plejer i mixaju… I naravno, tu su oni koji rade po PS-u, plejeri i CD-ovi… Naravno, oni koji su radili na gramofonima, odavno su digli ruke jer su DJ gramofoni postali raritet i kostaju ihahaj, o plocama da ne govorimo, ko ih uopste i pravi 🙂

Ali, tehnologija napreduje, a broj DJ-eva se povecava, zbog lakoce rada i jeftine muzike 🙂 Do kada? Pa, ajde da budem na kratko „prorok“ 🙂 Obzirom da se internet konekcija ubrzava i ubrzava, moze ubrzo doci vreme da ce jedan DJ, recimo neki poznati, recimo Guetta, uraditi „livestream“, komplet, i video i audio, i pustiti ga preko neta… On lako moze atmosferu iz kluba (ili klubova) koji prenose njegom „stream“ da vidi, dovoljne su samo sigurnosne kamere koje su povezane na intenet… Evo, ja sada gledam plazu na Phuket-u, uzivo 🙂 A u klubu dovoljan je samo optimalan broj LCD televizora i li bolji video bim i imas i sliku 🙂 O ovim hologramima da i ne govorimo, vidim da to polako dolazi… To znaci, svako ce moci da bude DJ iz svoje kuce, a da moze da prati reakciju publike… Dovoljan je SAMO extra intenet protok…

Znam, nije nista kao direktan kontakt sa publikom, kapiram ja to… Ovo je samo vizija sta MOZE da se desi… Ne samo DJ-evi, popularni bendovi, pevaci… Internet, mobilna telefonija, sve se to tako brzo razvija, da ne mozemo da pohvatamo… Predstavljen je mobilni telefon debljine kartona… Televizije vec uveliko emituju program preko mobilnih operatera… A nama ta sva tehnologija polako ulazi u zivot da i ne osetimo…

Imam drugaricu koja prvo nije htela da cuje za mobilni telefon… U kompjuteru je znala samo da otkuca tekst u word-u… A sada… Ako nema telefona, kao da je izgubljena, razgovori koje vodi traju i po sat vremena, SMS kuca kao najbrza daktilografkinja… I naravno, razmenjuje e-mail-ove, ima Facebook profil 🙂 Dakle, tehnologija je usla u njen zivot a da nije ni osetila…

Jeste, doslo je vreme da imate jedan moderniji mobilni aparat, a preko mobilne mreze imate i internet (naravno, jos bolje ako imate i wireless, a to ima sada i svaki kafic). Primate i saljete mejlove, koristite Skype, Facebook, Twitter, gledate TV, „security“ kamere sa lokacije kojoj imate pristup, kontrolisete daljinski neki desktop racunar… O skidanju muzike i filmova sa interneta da ne govorimo… Tu je i GPS navigacija… Kad se sve skupi, dovoljan vam se jos samo solarni punjac i ceo dan mozete sedeti u kaficu a da vam ne bude dosadno, pride mozete i posao da obavljate, ukoliko je posao moguce spakovati u datoteku i telefonski (ili video) razgovor… Ne moras ni skolu da imas, dovoljno je samo pravilno da spelujes, ukucas u Google i odgovori sami dolaze…

A da je internet sve sigurniji, to je cinjenica… Verujem da ce uskoro doci vreme da ce i testamenti da se ostavlju na netu 🙂 Evo i ja cu… Ostavljam svih mojih 6 kompjutera (od kojih koristim dva), 4 DVD plejera, Sony TV, 3 mini linije, HTC, Nokia i Samsung telefon i jos sto-sta… Ili menjam za avio karte za put oko sveta…

Teleporacija jos nije ni na vidiku… 🙂

Najbolji prijatelj

Pas je covekov najbolji prijatelj, tako izreka kaze.

Neko voli pse, neko ne. Ima i onih koji su ravnodusni. Kao i za mnoge stvari o zivotu. Gledao sam mnog filmova u kojima su oni bili glavni junaci. Od Lesija, preko Beethoven-a, Air Bud-a… Nekoliko njih u policijskim ulogama. Hooch je glumio pored Tom Hanks-a, K-9 pored James Belushi-ja. Ali necu o njima, ipak su oni likovi iz filmova. Hocu o jednom koji je spavao mnogo puta ispred mojih vrata. Zvao sam ga Medo.

Dosao je jos kao tek rodjen nekako do naseg komsiluka. Moja majka ne bi bila to sto jeste da ga odmah nije nahranila, nesto mu pricala i on se, valjda, odmah osetio kao da je pronasao svoj dom. Malo crno-belo stvorenje (da je mogao da navija, navijao bi za crveno-bele, jer svi u kuci navijamo za njih), polako je raslo i „zasluzeno zaradjivalo“ svoj obrok i smestaj lajuci na nepoznate dzukce i ljude, pogotovo preko noci. I gotovo ceo komsiluk ga je zavoleo, pa je bio leeeepo popunjen, od silnih „nagrada“ koje je pokupio od drugih, cak se druzio i sa nocnim cuvarom obliznjeg magacina jedne velike firme.  Jednom se i otrovao, majka sumnja da je to bilo od komsije koji se nalazi u onoj grupi koji ih ne vole. Od tada, posto je izlecen, verovatno nije vise svracao kod tog komsije. Jednom ga mozes prevariti, ne vise puta…

Od svih ukucana, cale i ja smo najmanje vremena provodili sa njim. Cale zato sto je cesto bio na terenu gde mu je firma radila, a i zbog toga sto spada u red nezainteresovanih. Sto se mene tice, malo sam vremena provodio kuci. U pocetku je lajao na tockove mog (ali i drugih) auta, ali je vremenom video da je to uzaludno 🙂 I uvek me docekivao masuci repom, raspolozen za igru. Jurili smo se nekoliko puta po dvoristu jer je bas voleo da se igra.  Da, hranio sam ga i ja, cak sam ga i vozio u automobilu kad je jednom upao pre nego sto sam stigao da zatvorim vrata. Kakav je to hepening za njega bio:  krece se, ali ne na svojim nogama, trebalo mu je 10-tak minuta da se smiri.  I voleo je da segne, podigne prednje sape, nasloni na jednu moju ruku da bi mi druga bila slobodna da ga pocesem po vratu.

Brat je cesto kuci kad zavrsi sa poslom, majka uvek. I oni su mu bili najblizi. Majku je pratio svaki dan kad bi isla u prodavnicu, kod komsinki na kafu, na autobus i cekao sve dok autobus nije otisao. Kakvo god da je vreme napolju. Desavalo se mnogo puta da majka brata ili mene zamoli da ga privremeno zatvorimo u kucu dok ona ne ode, jer joj je bilo zao da kisne ili da se ne mrzne. Da je znao da ga varamo, uspeli bi samo jednom, ali to nije znao, ipak mu nismo naudili kao komsija. U toplim danima spavao je ispred vrata, najcesce u prizemlju gde zive roditelji, ponekad i ispred mojih na prvom spratu. Hladim danima je spavao u garazi, pored kotla, ali sam ga i u hladnim nocima zaticao kako se seta i proverava reon.

Meda vise nema, ipak psi zive mnogo krace od ljudi. Ali, suze na licu mog brata su ipak neuobicajena stvar.

Pas je covekov najbolji prijatelj. Verovali ili ne, tako je.

2012…

Da, gledao sam taj americki bulshit od filma, u kom osim specijalnih efekata gotovo da nema nista vredno… Za one koji nisu gledali, ukratko: zbog posrtanja nase majke Zemlje, pomeranja ploca unutar nje same, klimatske promene su ubrzane, voda nadolazi sa svih strana i samo retki na kraju prezive…

Sad, ne bih ja o filmu, ali o nekim segmentima, pogotovo onim apokalipticnim, mozda bih i mogao… Malo 🙂

Ne znam sta kazu prorocanstva, od Nostradamusa do Tarabica, stvarno ne znam, nisam upucen. Ali, dovoljno je malo pratiti vesti, iz dana u dan.  Zemljotresi u Iranu, Cileu, Kini… Poplave u Africi, Brazilu, pa opet Kini, cak i u Sloveniji i jos nekim zemljama Evrope… Pozari u Rusiji, Grckoj… Gomila izlivene nafte koja British Petroleum tera do suza, da ne pominjemo unisteni biljni i zivotinjski svet… Otapanje glecera i lagan porast nivoa mora… Mislim, ja sam se ovoga setio u par minuta, ko zna koliko toga ima jos. A nigde pozitivnih stvari… I ko zna kada ce nasoj jedinoj planeti da prekipi. Da li ce to biti 2012. ili 100-200 godina kasnije? Mogu naucnici proracunavati koliko hoce, jer da znaju, sprecili bi neku od gore navedenih katastrofa.

Nije mi zelja da vas upucujem da sivu ili crnu buducnost… Zelja mi je da vam skrenem paznju na sadasnjost. Jer, sta bi ste vi uradili da, hipoteticki, znate da ce nesto uzasno da se desi u nekih narednih, recimo, 7 dana? U trenucima kad novac i sve materijalno nema nikakvog znacaja, sta bi ste uradili?

Provodili kao nikad do sada u zivotu? Posvetili vise vremena sa svojim bliznjim i voljenim? Setili se nekih dragih prijatelja koje niste videli odavno, pa ih pozvali? Sami nastavite spisak…

A zasto to ne bi ste, makar i za 50% manje radili i sada? Ne dozvolite da vam dani prolaze u nebitnim zivotnim stvarima, posvetite se sebi i svojim dragim, uzivajte u zivotu, uzivajte u blizini osoba koje vam zivot znace… Jer, nikad se ne zna…

A ja znam dobro sta bih radio 🙂